Ambijentalna temperatura u okruženju kompresora utiče u velikoj meri na performanse samog kompresora.

Svaki vazdušni kompresor, bilo klipni, vijčani, rotacioni i dr. tokom komprimovanja usisanog ambijentalnog vazduha, stvaraće i određenu količinu vode. Voda koja se pojavljuje kao nus-proizvod komprimovanja nije rezultat tehnologije komprimovanja, već je rezultat fizičkih svojstava usisanog vazduha i njegove transformacije.

1 m3 vazduha, pri određenoj temperaturi može da ’’ponese’’ određenu količinu vode u sebi. Vazduh koji udišemo i koji usisava i sam kompresor u sebi sadrži određeni procenat vlage (vode) koja je u gasovitom stanju.
Koliko tačno vode ’’nosi’’ 1m3 vazduha pri određenoj temperaturi, ali i kako komprimovanjem na pritisku od 8 bara dolazi do generacije vode, možete pogledati u sledećem primeru:

Voda u kombinaciji sa čvrstim nečistoćama koje su takođe sastavni deo ambijentalnog vazduha i uljem, kojim se podmazuju vitalne komponente kompresora, štetna je za alat i mašine koje pokreće komprimovani vazduh i utiče i na kvalitet samih proizvoda.

Stoga je, od suštinskog značaja, da se sve te nečistoće uklone iz sistema.

Ovaj članak je posvećen vodi, odnosno, eliminaciji vode iz sistema komprimovanog vazduha.

Mnogi vijčani kompresori su, već u standardnoj izvedbi, opremljeni ciklonskim separatorima kondenzata. Komprimovani vazduh, pri izlasku iz kompresora, ima višu temperaturu od vazduha koji je u okruženju kompresora. Taj topao vazduh se hladi svojim prolaskom kroz cevovod za razvod vazduha ka mašinama pri čemu dolazi do kondenzacije vlage koja je, pre momenta hlađenja, bila u agregatnom stanju pare.

Vlagu, dok je u gasovitom stanju, ne možemo “uhvatiti“, pa posledično, ni izbaciti iz sistema. Međutim vlagu koja je prešla u tečno agregatno stanje, možemo i ’’uhvatiti’’ i izbaciti iz sistema. Ciklonski odvajač kondenzata, kao i vremenski regulisani odvajači kondenzata, inteligentni i dr. odvajači kondenzata, služe upravo ’’hvatanju’’ i fizičkom izbacivanju vode iz sistema.

Za efektivnije i brže izazivanje kondenzacije, koriste se tzv. frižiderski (freonski, kondenzacijski) sušači komprimovanog vazduha, koji, kako im i naziv govori, hlade komprimovani vazduh uz pomoć rashladnih gasova (freona) i izazivaju kondenzaciju vlage iz komprimovanog vazduha. Vazduh, odvlažen prolaskom kriz sušač, odlazi dalje ka mašinama, a skupljeni kondenzat se izbacuje pomoću odvajača kondenzata iz sistema.

Međutim, rashladni sušači imaju i svoj limit, a on je hlađenje do tačke rose od 3-5°C, odnosno temperature ispod koje će doći do pojave kondenzacije preostale količine vlage.

Ukoliko vazduh, posle rashladnog sušača prolazi dalje, ka mašinama, kroz cevovod koji se, npr. u zimskim mesecima ohladi na nižu temperaturu od pomenutih 3-5°C, u komprimovanom vazduhu će doći do kondenzacije preostale količine vlage koja je ostala u komprimovanom vazduhu nakon sušača (a to je, ako pogledate tabelu sadržaja vlage 5,9-6,8 g vode po 1m3 vazduha).

U ovakvim slučajevima, kao i npr. u hladnjačama i dr. sl. aplikacijama, koriste se tzv. desikantski sušači, odn. adsorbcijski sušači, koji ne rade po principu hlađenja vazduha, već koriste fizička svojstva desikanata koji adsorbuju vlagu koja je i dalje u agregatnom stanju pare.

Najčešće korišćeni desikanti su molekularna sita, aktivna alumina i silika gel. Vazduh, koji je prošao kroz adsorbcijski sušač u sebi ima ostatak vlage, kao da je osušen na -40 C, odnosno sadrži svega 0,11 g vode na 1m3 vazduha.

Dakle, ukoliko u svom sistemu imate sušač, ali primećujete i dalje na liniji vodu, u nastavku Vam navodimo nekoliko područja koja možete proveriti:

• Proverite da li je bypass ventil oko sušača zatvoren
• Proverite ispravnost rada svih odvajača kondenzata koje imate instalirane u sistemu
• Ukoliko koristite adsorbcijski sušač vazduha, uverite se da kroz prigušnice (’’silencer’-e’) prolazi vazduh; odnosno, da nisu zapušene
• Uverite se da nema velikih temperaturnih razlika između ulaza vazduha u kompresor i izlaza vazduha iz kompresora
• Proverite da li je Vaš sušač dobro dimenzionisan u odnosu na kapacitet kompresora i temperaturne razlike
• Kontaktirajte nas za više detalja oko referentnih ambijentalnih i radnih uslova i za svaki drugi vid pomoći u ovakvim situacijama.

Bliži se sezona letnjih vrelih meseci – proverite svoj sistem za komprimovani vazduh blagovremeno i spremno dočekajte leto!

Tabela: Odnos količine vode u vazduhu i temperature vazduha: