Vazduh sadrži vlagu, dok proces komprimovanja sabija vlagu (vodu) u manju zapreminu i uzrokuje porast relativne vlažnosti.

Sve to rezultira kondenzacijom vodene pare u male kapljice vode.

U slučaju nepreduzimanja mera predostrožnosti u komprimovanom vazduhu se može pojaviti tzv. ‘’slobodna’’ voda koja će uzrokovati koroziju u cevovodu i na alatima/mašinama.

Kada koristimo kompresor, kvalitet i efektivnost komprimovanog vazduha zavise od mnogih faktora.

Kako bi obezbedili suv vazduh, važno je da pratimo tačku rosišta konstantno i precizno.

 

Tačka rosišta (tačka rose) je vrednost temperature ispod koje voda u agregatnom stanju pare kondenzuje i prelazi u formu kapljica (tečno stanje), dakle, vrednost temperature prilikom koje dolazi do pojave kondenzacije. Vrednost tačke rosišta je u relaciji sa referentnim pritiskom; npr. Tačka rosišta pritiska od +3 °C pri 7 bar je ekvivalentna temperaturi od -22 °C pri atmosferskom pritisku.

 

Kada kompresor komprimuje vazduh, uskladišteni vazduh može postati veoma topao, što znači da u sebi sadrži mnogo vodene pare. Kako se vazduh hladi, vodena para se kondenzuje. Ukoliko ima dosta kondenzacije, u cevovodu će se pojaviti tečna voda. Prisustvo vode u komprimovanom vazduhu nikada nije poželjno, a u zavisnosti od aplikacije, može biti čak I katastrofalno!

Na primer, velika količina vode u komprimovanom vazduhu i/ili cevovodu može izazvati stvaranje formacija bakterija ili plesni, što komprimovani vazduh čini neupotrebljivim u mnogim aplikacijama.

Industrija hrane i pića ne može koristiti ovakav kontaminirani vazduh, kao ni farmaceutska industrija, bolnice ili bilo koje druge medicinske aplikacije.

U aplikacijama lakiranja ili zaštite površina, ovakav vazduh je štetan, jer voda u vazduhu narušava kvalitet finalnog proizvoda.

 

Dakle, mnogo je razloga zbog kojih je potrebno smanjiti količinu prisutne vlage u komprimovanom vazduhu i obezbediti efikasno sušenje vazduha.

Osim što prisustvo vlage u komprimovanom vazduhu negativno utiče na kvalitet finalnih proizvoda, ono izaziva i koroziju u cevovodima, ali i na alatima i mašinama, a štetno utiče i na vitalne komponente samog kompresora kao što su zupčanici i ležajevi.

Kondenzat se meša sa uljem i smanjuje njegovu delotvornost, razređujući ga.

Drugim rečima rečeno, prisustvo vlage u komprimovanom vazduhu može dovesti do čestih zastoja u radu i skupih popravki izazvanih korozijom.

 

​​​​​​​​​​​​​​​​​​​​​Kako da sprečim dostizanje tačke rose i pojavu kondenzacije u sistemu?

​​​​​​​​​​​​​​ ​​​​​​​Za nadzor tačke rose i obezbeđivanje suvog vazduha, kondenzacijski (rashladni, frižiderski, freonski) sušač komprimovanog vazduha se često koristi (i dovoljan je) u najvećem broju aplikacija.

Frižiderski sušači mogu biti integrisani (ugrađeni u kompresor) ili mogu biti samostojeći.

Sušači komprimovanog vazduha snižavaju tačku rose komprimovanog vazduha, onemogućavajući kondenzovanje vlage. U suštini, oni održavaju komprimovani vazduh hladnim i slobodnim od vlage.

 

Usled kompresije i procesa hlađenja, komprimovani vazduh je zasićen vodenom parom i dostiže relativnu vlažnost od 100%.

Kako takav komprimovani vazduh prolazi kroz hladnjak sistema za komprimovanje, vodena para se kondenzuje u tečnu vodu, na temperaturnoj tački rošenja.

Da bi održavali korektan nivo kondenzacije, rad sušača komprimovanog vazduha nadziru tzv. PDP (pressure dew point) sistemi;

Oni prate temperaturu na izlazu iz kondenzatora i momenat aktivacije ventilatora kondenzatora.

PDP kontroleri zaista očitavaju temperaturnu tačku rose i kontrolišu temperaturu kondenzacije preko start i stop kontakta na ventilatoru kondenzatora.

​​​​​​​​​​​​​