Vazduh sadrži vlagu, a proces komprimovanja sabija vlagu (vodu) u manju zapreminu i uzrokuje porast relativne vlažnosti.
Rezultat je kondenzacija vodene pare u male kapljice vode. Ako se ne preduzmu mjere predostrožnosti, u komprimovanom vazduhu može se pojaviti tzv. „slobodna“ voda, koja izaziva koroziju u cjevovodu i na alatima i mašinama.
Kada koristimo kompresor, kvalitet i efikasnost komprimovanog vazduha zavise od mnogih faktora. Da bismo obezbijedili suv vazduh, važno je da tačku rošenja pratimo stalno i precizno.
01Šta je tačka rošenja?
Tačka rošenja je temperatura ispod koje vodena para kondenzuje i prelazi u kapljice (tečno stanje), odnosno temperatura pri kojoj dolazi do kondenzacije. Vrijednost tačke rošenja vezana je za referentni pritisak; npr. tačka rošenja pod pritiskom od +3 °C pri 7 bar ekvivalentna je temperaturi od -22 °C pri atmosferskom pritisku.
Kada kompresor komprimuje vazduh, uskladišteni vazduh može postati veoma topao, što znači da sadrži mnogo vodene pare. Kako se vazduh hladi, vodena para kondenzuje. Ako je kondenzacije mnogo, u cjevovodu će se pojaviti tečna voda. Voda u komprimovanom vazduhu nikada nije poželjna, a u zavisnosti od aplikacije može biti i katastrofalna.
02Zašto je vlaga problem
Na primjer, velika količina vode u komprimovanom vazduhu i/ili cjevovodu može izazvati razvoj bakterija ili plijesni, što komprimovani vazduh čini neupotrebljivim u mnogim aplikacijama.
Industrija hrane i pića ne može koristiti ovakav kontaminiran vazduh, kao ni farmaceutska industrija, bolnice ili bilo koje druge medicinske aplikacije.
U lakiranju i zaštiti površina ovakav vazduh je štetan, jer voda u vazduhu narušava kvalitet finalnog proizvoda.
Osim što negativno utiče na kvalitet finalnih proizvoda, vlaga u komprimovanom vazduhu izaziva koroziju u cjevovodima, na alatima i mašinama, a šteti i vitalnim komponentama kompresora, kao što su zupčanici i ležajevi.
Kondenzat se miješa sa uljem i razrjeđuje ga, smanjujući mu djelotvornost. Drugim riječima, vlaga u komprimovanom vazduhu može dovesti do čestih zastoja i skupih popravki izazvanih korozijom.
03Kako da spriječim dostizanje tačke rošenja i kondenzaciju u sistemu?
Za kontrolu tačke rošenja i obezbjeđivanje suvog vazduha u najvećem broju aplikacija koristi se – i dovoljan je – kondenzacioni (rashladni, freonski) sušač komprimovanog vazduha. Rashladni sušači mogu biti integrisani (ugrađeni u kompresor) ili samostojeći.
Sušači komprimovanog vazduha snižavaju tačku rošenja i sprječavaju kondenzovanje vlage. U suštini, oni održavaju komprimovani vazduh hladnim i bez vlage.
Zbog kompresije i hlađenja, komprimovani vazduh je zasićen vodenom parom i dostiže relativnu vlažnost od 100%. Dok takav vazduh prolazi kroz hladnjak, vodena para kondenzuje u tečnu vodu na temperaturi tačke rošenja.
Da bi se održao pravilan nivo kondenzacije, rad sušača nadziru tzv. PDP (pressure dew point) sistemi. Oni prate temperaturu na izlazu iz kondenzatora i trenutak uključivanja ventilatora kondenzatora. PDP kontroleri zaista očitavaju temperaturu tačke rošenja i kontrolišu temperaturu kondenzacije preko start i stop kontakta na ventilatoru kondenzatora.
